JEFTINO ILI SKUPO

 40  godina, veoma sam zadovoljna kada pročitam negde termin BITI SVOJ....
 Kada sam rodila dete pre 11 godina i koji mesec više, čvrsto sam rešila da ću u svakom pogledu nastojati po bilo koju CENU da bude svoja, i mislim da sam uspela u tome.
 Mogla sam da napravim projekciju male Milice i samim tim da joj usadim već ustaljene programske šeme njene babe, a moje majke, njene prababe, a moje babe i tako kolenima u nazad....To bi značilo da svo ono što mi je smetalo kod same sebe bi prenela i njoj jer bi mi bilo lakše, već sve poznato, a ne bi morala da se bavim time što to meni smeta i šta bi umesto toga. S druge strane prenela bih joj i ono što se meni svidja bez da me interesuje da li se to i njoj svidja, jer prosto nasledje je nasledje i sigurna zona.
 Zahvalna sam sebi što sam bila dovoljno spremna, edukovana i svesna da ona sama mora birati svoj put po BILO KOJU CENU i biti spremna da PLATI CENU, samo tako može biti zadovoljna.
 Mislim da sam uspela, znam da sam uspela da joj budem učenik i učitelj u isto vreme, da joj budem podrška ali ne i neko ko će da odluči umesto nje, da je naučima da uvek ima izbor .....
 Najviše sam zahvalna na tome što sam i sebe svemu tome naučila i prekinula ustaljene programske šeme, što sad znam koju cenu za šta plaćam i hoću da je platim jer BITI SVOJ znači biti u miru sa samim sobom i živeti ono što tvoja duša želi, ispuniti misiju svoga srca... 
 

LOŠE VREME

"Ne postoji loše vreme, samo pogrešan izbor garderobe za taj dan!"
Uopšte mi nije imala smisla ova rečenica kada sam je prvi put čula. Pomislila sam da ju je smislio neko zaludan, ko eto tako sedi i smišlja, filozofira, soli pamet, kako bre ne postoji loše vreme, a ova kiša, a blato, a hladnoća, pa 40 stepeni ....Šta tu ima dobro???
Prođoše godine u mom opiranju prihvatanja ove ideje, i kao da sam tražila svaki pogodan momenat da dokažem da je "vreme loše", čak i kada su vremenski uslovi "pogodni za sve".
Lakše je meni bilo da okrivim vreme, nego da kažem da je meni "loše", jer vreme je takvo kakvo je a moj izbor je kako ću da ga doživim.
Čudesna su ta naša uverenja, korisna i manje korisna, ali su toliko naša i toliko deo nas, da kada nam ih neko dirne, kao da nam je prst u oko zabio.
Loša država, loše vreme, loše društvo, i komsinica je baš alapača, a tek ona rodjaka baksuz....I tako u nedogled možemo okriviti gene, roditelje, vreme, mesto....
Radila sam i ja to, najzanimljivije što mi nije bilo bolje posle, a uverenja su ostajala ista.
Pa kad radiš nešto na isti način a ne dobijaš željeni rezultat, promeniš način.
I nije mi bilo lako dok sam radila na promeni svojih uverenja, puno puta sam htela nazad u svoju poznatu zonu ali sam znala da ako ne učinim promenu imaću isti rezultat.Cena uspeha bila je veća od cene koju sam plaćala svojim nezadovoljstvom i bez obzira što je bila veća ja sam htela da je platim, da bi mi svako vreme bilo DOBRO VREME.
Danas i kad kišobran nosim i kad čizme oblačim ili se sunčam znam da je vreme takvo kakvo je a moj izbor kako ću da ga doživim, osetim, vidim, koju ću pesmu da čujem.
Zar ne?

UČITELJI

  Sve ja znam i šta ima ko da me savetuje i uči, uradiću kako mislim da treba. Ali šta ću posle, ako ne uspem, ako mi je pravac pogrešan bio...Pa nisam valjda luda da okrivim sebe?! Možda mi je bolje da poslušam savet i ako i ne uspem nisam ja kriva već taj koji me je savetovao...
  Jeste li čuli nekada ovakvu priču, sigurna sam da jeste, a možda ste je i izgovorili?! Ja jesam, davno, dok još nisam znala šta znači biti učitelj i učenik.
  Moj je put, moj lični izbor kuda ću da krenem, koja vrata da otvorim a koja da zatvorim. Slažete li se? A šta da radim kad ne znam kuda, kako, kada, s kim?
  Naravno da mi se dešava još uvek iako sam učitelj, pa ne znači to da sam bolje i više od bilo koga, samo znači da sam možda malo ranije izabrala. Šta radim kada sam takva-pozovem svoje učitelje da mi pomognu. Oni, kao ni ja svojim učenicima, ne daju mi savet. Oni znaju da slušaju, da pitaju, da me pitanjima probude i navedu na akciju, da sama nadjem odgovor i rešenje.
Nije li to fantastično, daju vetar u ledja.
  Volim obe uloge i UČITELJA I UČENIKA, prva mi daje ljubav, zadovoljstvo, da znam način da budem deo nečijeg uspeha, druga mi takodje daje ljubav i zadovoljstvo, što su učitelji deo mog uspeha. Velika razmena energije, a u biti svega je ljubav, univerzalni pokretač za lični rast i razvoj.
  Do nekog sledećeg učenja, volim vas sve.

BUDI JA SVOJOJ DUŠI

  Zamenica prvog lica jednine JA, jeste li razmišljali koliko je moćna, koliko nam odredjuje život. Kada kažemo "Ja" da bi dobilo smisao mora imati nastavak, jel tako: - Ja sam
-Ja nisam
-Ja mogu, želim, hoću, mogu
-Ja neću, ne želim, ne mogu
  Ko to sve izgovara sem nas samih, ko odredjuje značenje JA, sem nas na koje se to Ja samo i odnosi.
Onda mu dajte krila i dozvolite mu da bude jednako vašoj duši. To JA je uvek i samo afirmativno, ono može sve sto hoće, dok mu ego ne kaže TI NE MOŽEŠ! I okolina i porodica i kolektiv i ko god uvek moraju upotrebiti TI da bi vas uverili da nešto ne možete, samo je važno da ostanete dosledni svom JA SAM! Vi znate šta to Ja hoće, može, oseća, želi, ko poznaje bolje vašu dušu od Vas samih!
"Komunucirajte samo sa onim (uključujući i sebe) koji su prvenstveno zainteresovani za ono što u vašoj mašti vidite ili čujete o svom životu! "-V.Dajer napisa i bi upravu.
  Tako da pre nego što zaspite razmislite o JA i koje to JA SAM!

SVETSKI DAN

Danas je svetski dan MUZIKE!
Često razmišljam kako to nastaje nešto, gde se prvo javi, šta je okidač. ...Tako danas o muzici.. .
Kako nastaje muzika, gde se rodi prvi ton, ta čestica buduće kompozicije!?
Možda, rekla bih to izgleda ovako:
-prvo se javi neki Osećaj, negde u telu, raste, raste, dok ne preplavi celo telo i da mu potrebnu energiju da stvori sledeci potreban uslov za dalje stvaranje.
-onda se rodi Misao.Misao verovatno kaže:"AHA, šta sledeće treba da uradim, da Osećaju napravim oblik!"
-Misao tako stvori prvi ton u glavi i pošalje informaciju Telu, šta ono treba da radi.
-Telo se malo promrda i ima i onot: AHA momenat:"Potrebna je akcija, da sprovedem u delo ono što su započeli Osecaj i Misao, napisaću notu, a zatim će oni opet uraditi isto dok ne napišemo celu kompoziciju."
I Telo, rukom napisa i odsvira prvu notu...
Kompozicija je nagrada Osećaju, Misli i Telu.
Tako je sa svim radjanjima, tako nastaju fizičke manifestacije misaonih procesa.
Srecan Svetski Dan Muzike♥

SAŽIVLJENOST

  Nosim naočare više od 20 godina i toliko sam se saživela sa njima, da sam se upravo po ko zna koji put okupala sa njima.
  Ništa strašno, sem što u tom trenutku nisam videla ni sa njima, ni kroz njih, a tek bez njih....
  Nije to ni važno, važna je ta SAŽIVLJENOST, tolika da nešto postaje neodvojivi deo nas i toliko nam smeta kad ga nema, prosto kao da nam fali deo tela, a kad je tu i to nam smeta, jer npr. nas ograničava.Kao mene naočare, a imala sam opciju i da stavim sočiva. Rekli su mi da će mi smetati, da moram sa njima ovo i ono....Jesam li probala???NISAM!!! A kako onda znam da bi sve to bilo????
  Lakše meni da se ograničavam uz naočare u svojoj sigurnoj zoni, nego da skoknem i probam opciju sočiva. Sama sam izabrala-evo brišem kapljice sa naočara.
  Sve bi to bilo ok, da svaki put u takvim situacijama sebi ne govorim sve i svašta.
  Hoću da kažem, puno je toga svakodnevnog i nekorisnog i jedini način da se zbog toga ne osećamo loše da tražimo opciju i da radimo isto na drugi način, onda se i rezultati menjaju.

BLIZANAČKA DUŠA

 Ne znam da li ste razmišljali o tome da negde na svetu postoji vaša idealna polovina...
Ta polovina ne mora biti suprotnog pola od nas samih, obično jeste.
Nju ili sretnete ili ne sretnete pa imate prazninu ceo život.
Bar ja tako nešto razmišljam već dugo.
  Ona dopuni sve naše praznine.I ono gde vam fali popuni i ono gde imate viška oduzme, jer tačno to i toliko njoj fali.
  Ne samo u emotivnom smislu već na svim poljima postojanja.
  Možda nisam u pravu, ne znam, blizanci ne moraju biti samo naša braća ili sestre.
Blizanačke duše postoje, po meni , svuda oko nas i sretnemo ih ili ne sretnemo. Ako ih sretnemo, i prepoznamo naša duša postaje kompletna, sve ono što nam godinama nije bilo jasno, razrešava se, shvatamo suštinu i značenje pojmova ljubav, celovitost, sloboda ili čega god o čemu smo tražili pravu reč da ga izrazimo, a nismo je nalazili.
  Opet kažem da ne znam ali da verujem.

KAD JE KOŽA TESNA,A NEKAD I ZA BROJ VEĆA

 "Odelo ne čini čoveka,ali haljina ulepšava devojčicu..."-odlično se sećam te Sara Kej sličice i ovog teksta ispod nje. Davno je to bilo, pre 30 i više godina kada sam skupljala sličice za taj album, a onda kada se ponovo pojavio, nakon tih trideset i kada sam skupljala za ćerku, prvo čega sam se setila bila je teskoba...
  Ne bi ja bila ja kad ne bi malo proanalizirala svoja osećanja i odakle baš teskoba u sećanju tada šestogodišnje devojčice.
  Vraćala sam se malo po malo unazad u sve situacije u kojima sam se osećala teskobno u svojoj koži, iako mi je odelo koje sam nosila bilo taman. Sve situacije pratio je isti osećaj u stomaku, možda strah ili kao neka nelagodnost, širio bi se ka grudima, kao da sam ja unutra rasla, a koža ostajala ista, dok ne bi toliko postala tesna da me je pekla.
  Pokušavala sam da se setim ko je sve bio tada, u tim situacijama, prisutan, šta sam sve videla, da li sam možda nešto čula, što je doprinosilo tome da mi moje jedino pravo, svakodnevno odelo bude tesno.I znate čega sam se setila,šta sam videla..-malu Milicu koja stoji u nekoj roze-crvenoj haljini i plače, sa istim osećajem teskobe u sopstvenoj koži, i osećajem straha u stomaku, u grudima, jer joj ne dozvoljavaju da kaže, da izrazi svoje nezadovoljstvo, da bude slobodna da promeni kada joj se nešto ne svidja, pa makar to bila i najlepša haljina u njenom ormanu. Prosto nije joj se nešto dopadalo, nije ni moralo, al nekako se od nje očekivali da MORA da joj se dopadne, kad se njima svidjalo.Mami, tati, babi, dedi, kome god...valjda da bi bilo društveno prihvatljivo.
  Ne želim da kažem da treba po svaku cenu srušiti društvene norme, ali želim da kažem da treba po svaku cenu dozvoliti sebi da izgovorimo ono što nas čini tesnim, teskobnim, nedorečenim, na bilo kom polju našeg postojanja. Naravno to ima cenu i spremni smo da je platimo, jer dobijamo tačno onoliko ''odelo'',da nam nije ni tesno, ni preveliko, taman, što bi se reklo.
  Skupljala sam ponovo te sličice, sve dok nisam dobila baš tu, sa tim tekstom ispod nje i onda sam je zalepila u SVOJ album, star preko 30 godina, al čuvan tolike godine. Onda sam dugo gledala tu devojčicu, smejala joj se, smejale smo se zajedno, rekla sam joj da je volim i da ću za nju uvek biti tu, kad joj zatrebam. Sve ostale devojčice sa sličica bile su stare i požutele, samo je ona bila nova, čista, bela i sjajna.Više je nije pratio osećaj teskobe. Osećala se dobro u svojoj koži i više nikad se taj osećaj nije vratio,bar ne u tom intezitetu. Bilo je par situacija kada bi osećala da dolazi to neželjeno stanje i onda bi se setila NOVE,ČISTE,BELE,SJAJNE sličice, dovoljno za NOVO JA.
  Kaćin album nema tu sličicu,u tom polju ona je sama nacrtala devojčicu kojoj je taman njena koža.

(NE)RAZUMEVANJE

  Ne znam da li je pohvalno ili je za kritiku,al ja nikako ne volim da kuvam. Nekako mi je to gubljenje vremena, Nikad nisam nalazila smisao u tome da isprljam šerpe, utrošim veliku ili malu količinu vremena u kuhinji, da bi za manje od pola sata uživanja u hrani, sve nestalo i tanjiri ostali zaprljani, a ja ponovo u kuhinji perući tragove svog truda.
   Verovatno se pitate kakve to sad veze ima sa RAZUMEVANJEM...e pa mogu da vam objasnim ali ne mogu da razumem umesto vas. Hoćete me osuditi zbog toga, ili ćete klimati glavom s razumevanjem. Od koga to zavisi, od mene koja ću pokušavati da se pravdam,da branim svoje razloge, ili samo od vas. Zavisiće samo od onoga što vi mislite o toj radnji, o mom postupku, od onoga što u vama budi tema priče. Hoću li ja biti loša majka, loša žena, loša osoba, koje bi sve etikete mogla da dobijem, a možda ću biti za nekog heroj, emancipovana žena, neko ko je javno priznao da nešto ne voli....Šta god i kakvu god da sam etiketu dobila o sebi, čak i da sam je sama samoj sebi zalepila, ona apsolutno ništa ne govori o meni kao osobi. Kuvanje je radnja koju ja nerado radim, moj postupak, odvojen od moje ličnosti i apsolutno ne govori ništa o meni kao osobi.
   PONAŠANJE NEKE OSOBE NIJE TO ŠTO ONA JESTE.
Prvi put kada sam čula ovaj AKSIOM, nisam se baš složila sa njim, kako sam rasla i razvijala se shvatila sam koliko sam gubila energije i ljudi i vremena samo zbog toga što sam ih karakterisala na osnovu njihovog ponašanja, nisam ih gledala kao osobe koje rade najbolje što umeju u tom trenutku. Koga je to koštalo- samo mene je koštalo. Jesu li se ti ljudi promenili zato što sam ja mislila da treba da promene ponašanje, jesu li me razumeli zbog čega želim da njihovo ponašanje bude po meni odgovarajuće-neki jesu, neki nisu, što opet ne znači da sam ja dobro objašnjavala, već samo znači da su oni sami tako hteli ili nisu hteli.
  Prihvatajući osobu onakvu kakva jeste u datom trenutku, ne osudjujući ili odobravajući njeno ponašanje, već sagledavajući nju kao celokupnu ličnost, takvu kakva je prihvatamo je ili se okrećemo i odlazimo.
Nema potrebe da nam se svi svidjaju, ali onda nema potrebe ni da se mi svima svidjamo.To znači da smo prihvatili sebe, da volimo sebe, da nam je balans uma, tela i duha životno opredeljenje.Kao takvi zračimo isto to-ljubav, ljubav, ljubav......
  Ako bude potrebno mogu i da vam objasnim kako se savija sarma, znam ja i to, ne volim ali znam i spremam je.To mogu, samo da vam objasnim, ali ne mogu umesto vas da razumem, vi ćete imati svoj način razumevanja , i to je ono što vas čini jedinstvenim u Univerzumu.

KO NA KOGA LIČI-ETIKETE KOJE SE TEŠKO SKIDAJU

  Ne znam kako je bilo kod vas u porodici,ali ja kad sam se rodila,što sam kasnije saznala,prvo što su komentarisali na koga ličim.
   Pošto sam bila prvo dete u familiji,valjda je svima bilo važno da baš na svakog od njih ličim sto posto.
   Kada sam malo porasla,sećam se rekli su mi da sam ista moja baba Katarina,fizički,da imam širok nos na nju,a boga mi i zadnji trap,a genetike je čudo-kažu.Čuj širok nos-pa patila sam ceo pubertet i žarko želela operaciju,a da ne bi imala i takvu pozadinu,izgladnjivala sam se do besvesti.
   Koja glupost,od malena nas ubace u trip LIČITI NA NEKOG,i tako nam sem fizičkog izgleda ubace u glavu i mogućnost oboljevanja od raznih genetskih bolesti,predispozicija za nešto,tipa srčanih oboljenja,pritiska,pa sve do najtežih bolesti.A znate TO UOPŠTE NIJE TAČNO.
  Doktor Brus Lipton,u svojoj knjizi Biologija verovanja,sve to lepo objašnjava i kaže da je genetika jako važna,ali i da na strukturu gena možemo uticati.Kada čovek na primer ne zna da je genetski predisponiran za neku bolest,najčešće i ne oboli od iste,i suprotno,kada očekuje da će se razboleti,razboli se.
  Eto, sad sam i ja majka,i kada sam rodila Katarinu pre 11 godina,uradila sam apsolutno istu stvar,jer tada nisam imala svo ovo znanje.Na koga liči,od čega da je čuvamo,šta ne sme.....Hvala bogu pa sam uz nju rasla i razvijala se i učila,i shvatila ONA JE JEDINSTVENA,kao i vi i ja i bilo koji drugi čovek.Genetika je divna nauka,koja nas uči korisnim stvarima,i da li ličimo ili ne ličimo nije ni važno,važno je samo da u sebi nosimo sve potrebne resurse da budemo sve što želimo,
    Birajte misli,birajte reči koje izgovarate,birajte osećanja,birajte želje svoga srca TAKO ĆETE LIČITI NA SVE ONO ŠTO ŽELITE DA BUDETE I BIĆETE TO-a to je onda ispunjena misija vašeg života.
 

CHOOSE POSITIVE THINKING

 Kada bi vam poklonili ovakvu svesku odmah ili malo kasnije,kada bi je vi poklonili sami sebi,šta bi bilo to što bi prvo u nju napisali?

ISPUNJENJE ŽELJE SVOGA SRCA

  Prosto mi je ranije bilo neverovatno i bila sam baš ljuta i nervozna i osećala sam se loše kada bih na svaku i baš na svaku moju pozitivnu misao, akciju, uspeh u nečemu, dobijala neki od sledećih komentara:
-kupim nesto, obično je -preskupo, lošeg kvaliteta, mogla sam i nešto bolje za te pare.
-putujem negde - komentar-blago tebi al bolje od toga je pa destinacija koju želi taj neko ko komentariše, i nikad je neće posetiti jer je siromašan u srcu.
-vidno sam srećna i nasmejana, zadovoljna -komentar - šta li ti je smešno u ovakvim vremenima
-radujem se što mogu sa nekim da podelim reči i prijatne teme-sagovornik kuka i ni ne sluša me
-kažem da mi je baš divan svaki porodičan dan-usledi tirada kuknjave na muža, decu, ženu, komšije, prijatelje, po modelu jadan, jadna ja
  Mogla bih još da nabrajam al ne bih, sigurno imate i sami viziju kako bi proširili spisak, sem da niste i sami čitač, energetski vampir, pa su vam sve ove opaske poznate al kao sopstvene reči. U tom slučaju srećno.
  Ja ipak biram sklad u umu, srcu i telu i baš se radujem svakom svom uspehu, i neuspehu i smehu i suzama, i zarađenom i poklonjenom jer znam da sve to što ja imam i sve to što sebi pružam mogu i da dam i da razmenim, al i ne dam kad mi otimaju ono što sam sama izabrala.
  Moj izbor je uspeh, sreća, zdravlje, i savršeno me mimoilazi sve što počinje sa "ne"-nezdravlje, odnosno bolest, neuspeh, nesreća odnosno tuga....
  Ko god pokuša time da me zarazi samo nek se seti šta dajemo to nam se i vraća.
  Šaljem vam mir, ljubav i zdravlje. Sutra je ponedeljak i radujte se današnjem danu i ne kukajte zbog još jedne divne radne nedelje.

CRNA OVCA

  Večeras, dok sam vozila iz Valjeva za Beograd , razmišljala sam koliko se danas ne trpi ljudska RAZLIČITOST I POSEBNOST.
  Ne znam tačno šta me navelo da razmišljam o tome, verovatno jučerašnji dan i Kacina ekskurzija.
Kaća je poželela da ide sa bivšim razredom na ekskurziju i želja joj se ostvarila.Bilo je to veliko oduševljenje, ne mogu naći prave reči kojim bi opisala ta ozarena dečja lica, bez trunke ičega veštačkog.
Kad smo dete srcem gledamo svet.I ništa nam ne smeta, prihvatamo stvarnost s radošću. Onda se umešaju "pametni"matori da nam saseku krila.
  Pričam isključivo u svoje ime, jer nekako su i meni sasekli krila al sreća pa sam maštala o letenju i izrasla su mi opet.
  Ko kaže šta je ispravno i društveno prihvatljivo, ko to utvrdjuje i normira.Pa zar nije deo sopstvenog rasta moć u samom sebi da volite nekog i kad nije po onom što je meni normalno.
  Naročito je to izraženo u porodicama, društvo manje više, ono može i da se bira.Dovoljno je da niste isti po nečemu sa većinom članova porodice i odmah vas il pokušaju da ukalupe il odbace kao "neprilagodjenog", a kad ste mladi možda vas i kod psihologa pošalju.
  Lezi na vreme, ustani na vreme, obrok u tačno vreme, jedi sladoled samo leti, kupi nešto što je pristojno da nosiš u skladu sa godinama i zanimanjem, nadji momka, nadji devojku iz dobre familije, svadba sa što više gostiju da se pokloni vrate, šišaj se normalno, ako si muško na kratko, upiši školu perspektivnu i što vidjeniju, isto važi i za izbor lekara, drugara, kumova, itd.jer nikad ne znaš ko ce da ti zatreba. ..
  A šta ako ti nekom zatrebaš a nemoćan si jer su ti iscrpeli poslednji atom snage, jer imaš možda sad već i svoju decu a tobom i dalje upravljaju mama i tata jer je normalno da si normalan i da ćeš generacijski manir da budeš robot i marioneta preneti i na generacije koje dolaze.U suprotnom si CRNA OVCA porodice a društva i nemaš, samo sopstveno nezadovoljstvo.
  Ko je kriv? Niko nije kriv jer je radio i učio onako kako je najbolje znao, al je kriv ako nastavi da tone a ima izbor i da sebi da krila i poleti il peraja pa da pliva.Tu je ta različitost, hodati nogama il hodati nogama, leteti krilima i plivati perajima i voleti sebe zbog svoje različitosti.

KILAŽA-smej se,diši,veruj

  Sećam se da sam kao baš mala mnooogooo volela da jedem.Bila sam mnogo slatka loptica, al ta loptica kada je porasla nije više volela to što je okrugla, mekana, loptasta.Tada nisam znala druge načine da dodjem do željenog rezultata sem da prestanem da jedem.
  Tinejdžer, a i ja sam to tad bila , znate i sami mnogo brine kako ga drugi vide, ne uživa u svojoj nesavršenosti, već želi da budu vodja, voljen i praćen od velikog broja svojih drugara.Smatrala sam da ako smršam na 45 kilograma da ću biti pravi hit.Hit za doktore, ali i za drugare .Naravno svojim izgladnjivanjem sam uspela da dostignem željenu težinu, bila sam srećna, bar sam mislila da sam srećna, uprkos tome što se telo bunilo.Da ne pominjem nezadovoljstvo u glavi, a da ne znam zbog čega, bolove u stomaku i sveprisutan nedostatak energije.
  Mnogo godina kasnije, i dalje je moja kilaža bila tu oko 50 na visinu 165 cm, i onda je došla Katarina u mom stomaku.Slika o tome da treba da budem savršena, za druge, pretvorila se u sliku mog poimanja zdrave trudnice, opet na pogrešan način. Kažem pogrešan jer sam se ugojila preko 25 kilograma za tih 9 meseci.Jer sam jela sve ono što sam sebi branila prošlih ko zna koliko godina.Al to je bila moja slika na kojoj sam sebe tada videla svaki put kada zatvorim oči.
  Šest meseci nakon porođaja imala sam 15 kilograma više nego kada sam ostala trudna i radila sam sve što sam čula da je dobro i da će da mi pomogne da skinem te kilograme.NISAM IH SKINULA NARAVNO.
  Negde oko Kacinog četvrtog rodjendana kada sam uveliko bila u znanju tehnika postizanja idealnih rezultata za neki cilj kao i energetskih tehnika pomoći, rešila sam da se ozbiljno pozabavim sobom i svojim izgledom.Imala sam jasnu sliku kako želim da izgledam, da neću da gladujem, da hoću da jedem kad god mi se hoće i koliko mi se hoće, da sam srećna zbog toga, da će me i drugi takvu voleti i prihvatiti jer će od mene dobijati samo ljubav,čula sam svoju omiljenu pesmu stalno i stalno čak i kad nije bila puštena na CD-u, meni je melodija bila u glavi i igrala sam i radovala se novoj JA.
  Znate šta se desilo?! Za manje od mesec dana od tada kilogrami su počeli da se tope, moje lice ozareno radošću bilo je zategnutije, telo mi je poprimalo oblik koji sam imala zamišljen na svojoj slici idealne sebe.Krenula sam na sportić jer sam imala višak energije.
  Sada u 40-oj sa isto visinom od 165 cm imam tačno kilograma koliko hoću oko 51 gore-dole kilo, dva već 5 godina unazad.
  Naravno da sam zadovoljna iako sam u jednom momentu mislila da sa mnom nije nešto uredu, da sam bolesna, pa sam proveravala sve živo, čak i sondu pristala da progutam da vidimo šta mi je sa stomakom.
RECEPT
-tačno kako želite da izgledate
-kad, gde, s kim
-šta ćete tačno videti, čuti, osećati tada kada ste takvi kakvi želite
-malo energetskih tretmana, možete me pozvati na 0649222855, za pokretanje svega toga
-ljubav prema sebi

OTPUŠTANJE ŽELJE

  Želja kao želja je samo naše puko maštanje, tek kad je želja postane  naš jasan cilj i napišemo je, možemo krenuti u materijelizaciju. 
  Hajde da uzmemo primer da  želiš nova kola i pa onda kažeš koja tačno, sa svim karakteristikama koje su tebi važne. Tvoja želja ne sme ugrožavati bilo koga mora biti ekološka.
 Otpuštanje znači ne vezivanje za cilj tj. želju. Želiš nova kola ali svejedno srećan si i sada kada fizički još nisu prisutna.Ne kačis se za želju grčevito jer tako sprečavas protok energije. Kada se dogodi da npr. ne dobijes ta kola, onda kada si zacrtao, i dalje si zadovoljan i srećan sa svim sto već imaš u životu jer znaš da je Univerzum, Bog ili nazovi kako hoćeš pripremio za tebe nešto bolje za tvoje najviše dobro.Zato otpuštaš želju. Želiš ali ne trebaš.

ZAGLAVLJENOST-ili zbunjenost koja to nije

  Sigurno ste se kao i ja bar jednom u životu osećali zaglavljeno.Meni se desilo to nekoliko puta u životu, da prosto nisam znala kuda da krenem.
  Znala sam da imam znanje, znala sam da u sebi imam sve potrebne resurse za uspeh al nisam znala kako to tačno treba da se pokrenem, šta je to što ja tačno hoću, s kim, kada, gde....Sve mi se nekako vrtelo oko toga da kažem sebi:"Ti to ne možeš, prestara si za to, nemaš dovoljno novca, ne maštaj...", a da li je baš sve tako "crno"bilo.?!
  U traženju načina kako da pomognem sebi, i da živim život kakav želim rodio se program Quantasens. Znala sam da ako se fizički osećam dobro ali se u duši ne osećam kako treba i moji rezultati neće biti željeni i onakvi kakve ih očekujem.
  Razmišljala sam šta je to šta ja sve treba da uradim da bi na sva tri polja-telo, um, duša-bila zadovoljna.Onda sam sastavila program od niza alata, koji me u isto vreme pokreće, daje mi snagu za akciju, i imam mir u duši i moje misli su pozitivne, a telo na fizičkom nivou spremno da sve to sprovede u delo.I probala sam i uspelo je...
  Prestala sam da se bavim poslom koji me nije radovao, preselila sam se u grad u kom želim da živim jer je to za moju porodicu najbolji izbor, nisam imala više bolove u stomaku, kičmi, glavi, grlu ...., spavam mirnije i budim se odmorna, i najvažnije radim posao koji volim.
  Quantasens je moja duša, moja misija, jer kad je pomogao meni i mojim najbližima da nadju svoju životnu svrhu, zašto ne bi pomogao svakome ko to isto želi a možda ne zna kako.

ONI DANI-po meri srca

  Imam i ja tako dane koji mi nisu baš po "volji", kada nije sve po mojoj želji, i ti dani kad prodju kad postanu deo moje prošlosti, sete me na to da sam iz njih puno toga naučila.
  Kada mi nije nešto po volji i kada treba da činim "ustupke", što me ranije dovodilo malo je reći do ludila, porazgovaram malo sa svojom dušom.
  Jednom prilikom u takvom razgovoru o tome kako sam ja ispravna a tamo neko neznalica, duša mi je rekla:"Kome činiš ustupak? Samoj sebi činiš da se osećaš ili ne osećaš dobro, to što si popustila, to što ti zoveš linijom manjeg otpora ili činjenjem, ustvari je tvoja dobit.Izabrala si da budeš srećna, da zračiš time i da na taj način i druge osvetljavaš, naročito te sa kojima si se "borila".Nastavi svoj put i izbor da budeš srećna i svetla i takvo će i tvoje okruženje biti.Onda ćeš umesto "tih dana"uvek moći da imaš dane kakve želiš. "
  I bila je upravu a i u isto vreme srećna.Znate shvatila sam a možda će i vama to imati smisla da kada mi na primer kod nekog nešto smeta imam dve opcije:
-da pokušam tog nekog da menjam, da se zbog toga stalno svadjamo, da taj neko pruža otpor a onda ja napadam i obrnuto, da zbog toga budem jako iscrpljena i bez energije, bez sna i ideje, bez volje i bolesna, sa puno mračnog u glavi.
Ili:
- da doživim tog nekog kao sebe, kao ljubav, kao svetlosno , božije biće, kao nekog ko ima svoj svet, njemu jedini ispravan a meni i ne mora da se svidja.Taj neko diše vazduh kao i ja, potiče od istog od čega i ja, ima svoje želje, snove...Odakle mi pravo da ih rušim. ..Ako volim sebe volim i tog nekog takvog kakav je bez očekivanja, da ću dobiti nešto, da mora da me učini srećnom, da mora ovo ili ono za mene ili zbog mene....
  Pa ja sve to već imam, jedino što mogu da dajem i razmenjujem ali ne i da otimam i očekujem.
Eto tako moja duša podučava,hvala joj.

JEDINI TRENUTAK

   Jedini trenutak u kom jeste je sad.Često naše misli lutaju u prošlost ili u budućnost.
Prošlost ne možemo da izmenimo ali možemo da promenimo naš odnos prema njoj.Unutrašnji osećaj koji nesvesno prenosimo i na sada i zbog neuspeha u prošlosti često doživljavamo isto i u sadašnjosti.Naše telo preko emocija i misli se tada nalazi u stanju grča, brige , straha iako nam je realno SADA dobro, tako da sva ta zbunjujuća stanja budu nam neobjašnjiva.Zbog njih postajemo neproduktivni i obično se žalimo na tužnu sudbinu.
Kada osvestimo kočnice i nekorisna uverenja, možemo da živimo i rastemo SADA-jer je to jedini trenutak koji imamo.
Budućnost takodje vrlo zavisi od SADA jer takodje nešto predvidjamo na osnovu ličnih uverenja ali i uticaja kolektivnog nesvesnog.Zato postoje tehnike uz pomoć kojih zaista možemo kreirati željenu budućnost.
Vas Quantasens

DA BUDETE ZVEZDA VODILJA

Evo ovako, da ne bi bilo zabune, promena, transformacija, na bilo kom polju ...
NE ZNAČI:
-da ćete uvek biti raspoloženi
-da vam ništa nece smetati
-da ćete postati imuni na sve
-da nikada više necete poželeti jos neku promenu
A ZNAČI:
-da ćete drugacije reagovati, tako da npr.ako vas nešto i iritira nećete prihvatiti tu situaciju i pomiriti se sa njom, ali ćete okončati unutrašnji konflikt u sebi i samim tim ćete imati vise energije.
-naučićete da prepoznajete svoja osećanja i emocije
-naučićete kako da reagujete odnosno ne reagujete
-kako da nekom postanete zvezda vodilja, bez da namećete svoj stav kao jedini ispravan
-kako da budete u miru i harmoniji i kad vam je oko vas teško. Da vam u samima sebi bude prijatno
I još mnogo toga i ne za jedan dan i ne odmah i sad.Promena je proces i način života.
I vas lični izbor.

PONEDELJAK

  Pre nego što počnete da gundjate kako je sutra ponedeljak i "opet" još jedna užurbana radna nedelja, setite se:
-ako vam se ne svidja posao koji radite, iskreirajte načine da vam dodje posao vašeg srca.tako ćete stalno biti na odmoru
-radite i živite najbolje što umete i možete u uslovima koje sada imate,jer kada ste srecni SADA stvarate prostor koji će privući novo željeno stanje
Tako vam dolaze situacije koje ste kreirali iz pozitivne vibracije.
-zagrlite svako jutro prvo sebe a onda i najmanje jos 12 osoba. Toliko je potrebno da bi napredovali
-setite se svih onih divnih ljudi koji se raduju vama, kako kod vi sebe dozivljavali.Oni vas vole.
-uputite osmeh svom detetu u sebi i odigrajte bar jednu zajedničku kreaciju dnevno
-dopišite šta god ce da vam ulepša dan   

PITANJE JE ZAŠTO I NIJE ZATO

  Zašto su neki ljudi uspešni, zašto neki ljudi imaju uvek novca koliko im je potrebno, zašto su neki ljudi uvek nasmejani..... A JA NISAM!!!!!-puno puta sam čula ovo pitanje i videla izraze lica ljudi koji ga postavljaju i osetila da im je pomoć potrebna.
  Kako sam to znala,pa jer sam i sama prošla kroz isto to ZAŠTO PITANJE,na putu do sada ovakve mene. Nisam se baš dobro osećala dok mi je u grudima i stomaku kuvalo,jer tamo neko ima više nečega od mene,a ne zaslužuje.A ko kaže da ne zaslužuju?Pa opet ja sa iskrivljenom slikom i prestavom same sebe i sopstvenog života.
  Pomenuh neophodnu pomoć...All uzaluuuud kada je ne traže, kada u svojoj nesreći imaju opravdanje, kada biraju da ništa ne preduzmu vec da budu takvi i žive svoje izgovore.
 Niko i nigde, van nas, nema i ne može da nam da ono što nam treba, jer već sve to imamo u sebi.Možda duboko zakopano al tu je čeka da ga pustimo.
  Duša je ta stara čekalica, mozak i svest hoće sve sad i juče.
  Kada mi se klijent javi i pita a koliko će da traje i koliko će morati da platim, obično kažem ne mora ni da počne i ne mora ni da se plati.
  Ne mora ništa, treba samo da se hoće, jer kad se hoće ceo univerzum se udruži da pomogne.
  Promena traje ceo život i uvek ce biti nešto da se plati i kad ste spremni više nije važno koliko je to jer znate da već sve to imate.
  Jeste li  se nekad pitali kako je biti taj neko za koga kažete da je to i to-pitam klijenta? Niste! ? A kako onda znate da je bogat, srećan i ispunjen?
  Spoljašnje manifestacije su odraz unutrašnjeg stanja.MISLI-DUH-TELO VIDIM-ČUJEM-OSEĆAM MANIFESTUJEM
Volim vas dragi moji Quantasens-ovci

IDE KAKO IDE ILI IDE KAKO JA HOĆU

   Ovako je to nekako islo:
-odlučiš da se rodiš
-izabereš roditelje
-rodiš se
-svi su oko tebe srećni, samo ti plačeš i umesto da te podrže kažu ti-ne plači, a mozak pošto čuje samo afirmativno čuje plači.
-izaberu ti najbolje pelene, mleko, posteljinu, sobu, okruženje, obdanište, drugare, pa školu i učiteljicu,najbolju preko veze.
Sport, jezik i odredjena škola pa i fakultet se podrazumeva.
Nadju ti posao, jer ko će ako neće roditelji.....
Udaju, ožene i onda se rodi unuče kom sve to isto treba pružiti.....
Jel to sreca?!i nasledstvo. ...
A ko nas je pitao treba li nam sve to, hoćemo li mi sve to, ko nam je potvrdio da su sva ta uverenja ispravna čak i kad nam nisu korisna.....
Vreme je za budjenje, imali su dobru nameru, nisu znali bolje i drugačije, i oni su naučili. ....
Ko ste vi? Sta je za vaš život? Na čemu ste zahvalni? Znate šta nećete, a sta hoćete umesto toga? Jeste spremni da to napišete i potpišete da ste spremni da platite cenu željenog stanja i da istrajete na novom putu..
Da je lako, nije mi bilo lako.
Da mi je drago, drago mi je.
Sledila sam učitelje.
Modelovala uspešnije od sebe.
Odrekla se mnogo čega da bi stigla tu gde jesam.
Jesam li koga ugrozila, nisam.
Jel imam padova, imam.Naučila sam da ustanem.
Volim li se, da volim sebe najviše.
Imam li nekad crne misli ponovo, imam i sad znam šta ću sa njima......
Jer sve sam to ja i sve je to ljubav koju i vama šaljem Quantasensovci

KOJA JE VAŠA BAJKA?

  Mnogo volim bajku o Ivici i Marici, svako od nas ima svoj put i ako nekad mislimo da smo zalutali i ako neko pokuša da nas skrene mi ga vec znamo,zar ne... Koliko smo samo tim istim putem išli prvo u mislima i u srcu a onda i nogama tabali stazu do "željene kućice" i uvek stigli.
Sta smo sve imali
-igranje u srcu
-misao
-igranje u celom telu
-izgovorena misao iz srca
-skakutanje sa saputnicima na putu
-akciji
-dolazak na start
I opet
-igranje u srcu
A koju bajku vi volite?

(NE)ODUSTAJANJE

O čemu se ustvari radi:
Poražen je samo onaj koji odustane.
Odustajanje je šta?
-možda smo promenili cilj
-možda nam više to od čega smo odustali nije važno
-možda je odustajanje bolje od postizanja toga nečega jer nije bas bilo ekološki
-možda smo se ....šta god
Koju radnju mi preduzimamo da odustajanje iz imenice predje u glagol.
Zar nije ključ u tome da mu damo neko radnju, akciju, vreme.. tako bi moglo da se izrodi u nešto drugo.
Svakako smo dobro promislili i nema ničeg lošeg i da smo odustali pod uslovom da smo znali zbog čega i sta nama znači to odustajanje.
Nismo poraženi znate zašto-JER NISMO ODUSTALI OD SAMIH SEBE.
Poraženi bi bili da smo odustali a nismo bili verni samima sebi i svojim snovima i srcu.
Samo kažem.

• 
  

ZAKON PRIVLAČENJA I VETAR U LEĐA

Danas u naletu raznih zakona privlačenja, ljudi negde gube svoju suštinu i u zakonima traže zaklon od samih sebe.
Opet sve zbog odgovornosti, manjka odgovornosti samih sebe u odnosu na same sebe.
To nije ono sto Bog, univerzum, kako god želi za nas, al nikako da se to osvesti.
Nikako da se učitelji ili samozvani učitelji oglase i objasne da bez naše akcije zakon privlačnosti ne važi.
A da bi do naše akcije došlo moramo biti verni svome srcu i duši jer ona zna.
Znamo i mi al puštamo mozak i niže ja da upravlja nama.
Izgovori.
To su naši zakloni.
Samo se setite da kad god se niste zaklanjali imali ste vetar u ledja, zar ne?!

KAKO ĆETE OD NEŽELJENOG DA DOBIJETE ŽELJENO I OD ŽELJENOG NEŽELJENO

  Koliko ste se puta zapitali zašto ne dobijate to što hocete kad hocete i zašto dobijate to sto nećete umesto toga sta hoćete.
  Ja sam mnogo puta to sebe zapitala.
  Pre 15 godina kada je moj put da kažem učenja i rada pozitivnog prvo na sebi a onda i kao pomoć drugima krenuo, često sam se osećala kao da i nisam baš na pravom putu.
  Javljala su se razna učenja i razni učitelji al nešto je tu falilo.
Falila sam JA,.JA SAMOJ SEBI, izgubljena i sakrivena u mnoštvu toga nečega.
  Onda sam odlučila da se malo pozabavim tim ŽELETI-pretvorila sam ga u JA TO HOĆU, TAD I TAD, SA TIM I TIM, POD TAKVIM USLOVIMA....
  Nije prošlo dugo vremena, kad ciljevi su se ostvarivali, dobijala sam očekivane rezultate, poraze kad ih je bilo shvatala sam kao nove početke...
  Hocu da kažem da ŽELJA ništa ne znači sem izmaštano stanje sve dok je vi i samo vi ne pretvorite u sopstveno htenje da se ona i  materijalizuje.
  Univerzum, afirmacije, meditacije, Bog, andjeli, vodiči jesu tu al neće prstom mrdnuti dok prvo vi ne mrdnete svoje prste i napišete sta hoćete umesto toga da samo želite.
Za mene je to to.

APSOLUTNO TAČAN ODGOVOR

  Prvo da razrešimo misteriju apsolutno tačnog-to je ono u sta VI verujete.Nešto ste naučili od roditelja, nešto od okruženja a nešto ste usvojili kao svoje.E to što ste usvojili kao svoje i samo svoje je APSOLUTNO TAČAN ODGOVOR..Za VAS, ne za mene i ne za nekog drugog.
  Shodno tome apsolutno imate pravo da verujete u to i drugi imaju pravo da veruju u svoje odgovore.Između toga ima jedan prostor koji služi da se u njemu radujete, da dišete punim plućima, da živite kako želite. Ali postoji jedan uslov-VAŠI ODGOVORI nisu nešto za šta treba da se borite, da se svađate i dokazujete da su jedini ispravni.Oni su vase zvezde vodilje, na putu sreće i harmonije.Nisu vaše tajno oružje.
 Jeste li pitali VAŠE SRCE za odgovor? Ako jeste onda ga znate, ako niste još, pitajte ga što pre...Samo SRCE zna apsolutno tačne odgovore.

• • 
    

GDE LEŽI KLJUČ ZDRAVLJA

  Kada se rodila Katarina svi oko nje smo bili srećni.Ona je rasla a ja sam negde u tim danima pomalo menjala svoj identitet. Sad iz ove perspektive znam da sam borbu započela ja na nesvesnom nivou, misleći da činim dobro.
  Babe i rodbina su iz najbolje namere pokušavali da mi uliju znanje oko prvog deteta, jer i oni su učili i tako kolenima unazad.Iz najbolje namere i jer drugačije nisu znali.
  Onda je Katarina počela da se razboljeva.Jedan bronhitis, drugi, upala pluća, dijagnoza astme, Tiršova itd...
  Moji napadi panike, moji astmatični napadi jer doktor kaže da sam na sve alergična i tako u krug.A krug je počinjao i završavao bi se tako što sam se ja krila iza bolesti.Nije mi se nešto radilo i nije mi se negde išlo i nisam znala drugačije da kažem NE sem da razbolim jednu od nas dve.Jer kad smo bolesne moramo biti kući i niko nas ne može "dirati"
  Kako sam vec imala dugogodišnje znanje pozitivnog i psihologije nesvesnog odnosno podsvesnog i uticaja svega toga na kvalitet života, počela sam da tragam za obrascem ponavljanja najpre u svom ponašanju,koji je dovodio do te situacije.Kada sam ga našla odlucila sam da ga prekinem i da dozvolim sebi i detetu zdravlje.
  Od tada je prošlo puno godina, Katarina i ja smo zdrave, napadi se više nikada nisu ponovili.Put nije bio lak i trajao je neko vreme.
  Sada pomažem ljudima da i oni promene svoje obrasce jer samo tako možemo imati kvalitetan život.

KAKO UMIRITI SRCE

 Verovarno ste bar jednom u životu poželeli da ste rodjeni na nekom drugom mestu, pod drugačijim okolnostima, u nekoj drugoj porodici......Ja jesam, bar nekoliko puta, možda najviše u nekim ranim dvadesetim, kada me puno toga nerviralo, kada mi je koža bila tesna, kada mi je smetao grad u kome živim i ljudi koji me okružuju i posao koji radim.
 Nisam bila zadovoljna bukvalno ni sa jednom oblasti svoga života.
 Jel vam se to nekad desilo? Verujem da jeste.
 Mislila sam da je sreća tamo negde, da moja zvezda nije bila upaljena u trenutku mog rodjenja, da nisam dovoljno dobila, da se drugi ne trude oko mene i da sam ja ustvari zbog svega toga jedno vrlo, vrlo nesrećno biće.
 A da li je baš sve bilo tako?
 Bila sam zdrava, porodica mi je takodje bila zdrava, na okupu, imala sam stan, kola, posao, ispunjen emotivni i društveni život i????? Sta je falilo? Falila sam ja samoj sebi. Nekako mi je bila prekinuta veza sa sopstvenim srcem, sa tim što mi ono govori....
 Ono kaže promeni posao-razum kaže ćuti i radi i ne razmišljaj o tome.
 Srce kaže promeni grad-idi kuda te srce vodi, razum mu opet udari čvrgu.
 Srce kaže eliminiši energetske vampire, razum kaže ne ne, mi smo tu da trpimo.....I tako danima....
 U potrazi za samom sobom, i za svojim srcem plela sam tu nit koja je bila prekinuta.Kroz razna učenja, uz puno učitelja, uz pomoć uspešnijih od sebe u tom trenutku uspela sam da otkrijem načine da promenim ono što mi smeta, da uradim ono što želim i što je najvažnije da vratim sebi svoje srce.
 Samo kažem.
 Ako sam mogla ja, možete i vi. Ako niste bas sigurni kako, pitajte.
 Ljubim vas .Quantasens