Kada sam rodila dete pre 11 godina i koji mesec više, čvrsto sam rešila da ću u svakom pogledu nastojati po bilo koju CENU da bude svoja, i mislim da sam uspela u tome.
Mogla sam da napravim projekciju male Milice i samim tim da joj usadim već ustaljene programske šeme njene babe, a moje majke, njene prababe, a moje babe i tako kolenima u nazad....To bi značilo da svo ono što mi je smetalo kod same sebe bi prenela i njoj jer bi mi bilo lakše, već sve poznato, a ne bi morala da se bavim time što to meni smeta i šta bi umesto toga. S druge strane prenela bih joj i ono što se meni svidja bez da me interesuje da li se to i njoj svidja, jer prosto nasledje je nasledje i sigurna zona.
Zahvalna sam sebi što sam bila dovoljno spremna, edukovana i svesna da ona sama mora birati svoj put po BILO KOJU CENU i biti spremna da PLATI CENU, samo tako može biti zadovoljna.
Mislim da sam uspela, znam da sam uspela da joj budem učenik i učitelj u isto vreme, da joj budem podrška ali ne i neko ko će da odluči umesto nje, da je naučima da uvek ima izbor .....
Najviše sam zahvalna na tome što sam i sebe svemu tome naučila i prekinula ustaljene programske šeme, što sad znam koju cenu za šta plaćam i hoću da je platim jer BITI SVOJ znači biti u miru sa samim sobom i živeti ono što tvoja duša želi, ispuniti misiju svoga srca...
Нема коментара:
Постави коментар