LOŠE VREME

"Ne postoji loše vreme, samo pogrešan izbor garderobe za taj dan!"
Uopšte mi nije imala smisla ova rečenica kada sam je prvi put čula. Pomislila sam da ju je smislio neko zaludan, ko eto tako sedi i smišlja, filozofira, soli pamet, kako bre ne postoji loše vreme, a ova kiša, a blato, a hladnoća, pa 40 stepeni ....Šta tu ima dobro???
Prođoše godine u mom opiranju prihvatanja ove ideje, i kao da sam tražila svaki pogodan momenat da dokažem da je "vreme loše", čak i kada su vremenski uslovi "pogodni za sve".
Lakše je meni bilo da okrivim vreme, nego da kažem da je meni "loše", jer vreme je takvo kakvo je a moj izbor je kako ću da ga doživim.
Čudesna su ta naša uverenja, korisna i manje korisna, ali su toliko naša i toliko deo nas, da kada nam ih neko dirne, kao da nam je prst u oko zabio.
Loša država, loše vreme, loše društvo, i komsinica je baš alapača, a tek ona rodjaka baksuz....I tako u nedogled možemo okriviti gene, roditelje, vreme, mesto....
Radila sam i ja to, najzanimljivije što mi nije bilo bolje posle, a uverenja su ostajala ista.
Pa kad radiš nešto na isti način a ne dobijaš željeni rezultat, promeniš način.
I nije mi bilo lako dok sam radila na promeni svojih uverenja, puno puta sam htela nazad u svoju poznatu zonu ali sam znala da ako ne učinim promenu imaću isti rezultat.Cena uspeha bila je veća od cene koju sam plaćala svojim nezadovoljstvom i bez obzira što je bila veća ja sam htela da je platim, da bi mi svako vreme bilo DOBRO VREME.
Danas i kad kišobran nosim i kad čizme oblačim ili se sunčam znam da je vreme takvo kakvo je a moj izbor kako ću da ga doživim, osetim, vidim, koju ću pesmu da čujem.
Zar ne?

UČITELJI

  Sve ja znam i šta ima ko da me savetuje i uči, uradiću kako mislim da treba. Ali šta ću posle, ako ne uspem, ako mi je pravac pogrešan bio...Pa nisam valjda luda da okrivim sebe?! Možda mi je bolje da poslušam savet i ako i ne uspem nisam ja kriva već taj koji me je savetovao...
  Jeste li čuli nekada ovakvu priču, sigurna sam da jeste, a možda ste je i izgovorili?! Ja jesam, davno, dok još nisam znala šta znači biti učitelj i učenik.
  Moj je put, moj lični izbor kuda ću da krenem, koja vrata da otvorim a koja da zatvorim. Slažete li se? A šta da radim kad ne znam kuda, kako, kada, s kim?
  Naravno da mi se dešava još uvek iako sam učitelj, pa ne znači to da sam bolje i više od bilo koga, samo znači da sam možda malo ranije izabrala. Šta radim kada sam takva-pozovem svoje učitelje da mi pomognu. Oni, kao ni ja svojim učenicima, ne daju mi savet. Oni znaju da slušaju, da pitaju, da me pitanjima probude i navedu na akciju, da sama nadjem odgovor i rešenje.
Nije li to fantastično, daju vetar u ledja.
  Volim obe uloge i UČITELJA I UČENIKA, prva mi daje ljubav, zadovoljstvo, da znam način da budem deo nečijeg uspeha, druga mi takodje daje ljubav i zadovoljstvo, što su učitelji deo mog uspeha. Velika razmena energije, a u biti svega je ljubav, univerzalni pokretač za lični rast i razvoj.
  Do nekog sledećeg učenja, volim vas sve.

BUDI JA SVOJOJ DUŠI

  Zamenica prvog lica jednine JA, jeste li razmišljali koliko je moćna, koliko nam odredjuje život. Kada kažemo "Ja" da bi dobilo smisao mora imati nastavak, jel tako: - Ja sam
-Ja nisam
-Ja mogu, želim, hoću, mogu
-Ja neću, ne želim, ne mogu
  Ko to sve izgovara sem nas samih, ko odredjuje značenje JA, sem nas na koje se to Ja samo i odnosi.
Onda mu dajte krila i dozvolite mu da bude jednako vašoj duši. To JA je uvek i samo afirmativno, ono može sve sto hoće, dok mu ego ne kaže TI NE MOŽEŠ! I okolina i porodica i kolektiv i ko god uvek moraju upotrebiti TI da bi vas uverili da nešto ne možete, samo je važno da ostanete dosledni svom JA SAM! Vi znate šta to Ja hoće, može, oseća, želi, ko poznaje bolje vašu dušu od Vas samih!
"Komunucirajte samo sa onim (uključujući i sebe) koji su prvenstveno zainteresovani za ono što u vašoj mašti vidite ili čujete o svom životu! "-V.Dajer napisa i bi upravu.
  Tako da pre nego što zaspite razmislite o JA i koje to JA SAM!