ISPUNJENJE ŽELJE SVOGA SRCA

  Prosto mi je ranije bilo neverovatno i bila sam baš ljuta i nervozna i osećala sam se loše kada bih na svaku i baš na svaku moju pozitivnu misao, akciju, uspeh u nečemu, dobijala neki od sledećih komentara:
-kupim nesto, obično je -preskupo, lošeg kvaliteta, mogla sam i nešto bolje za te pare.
-putujem negde - komentar-blago tebi al bolje od toga je pa destinacija koju želi taj neko ko komentariše, i nikad je neće posetiti jer je siromašan u srcu.
-vidno sam srećna i nasmejana, zadovoljna -komentar - šta li ti je smešno u ovakvim vremenima
-radujem se što mogu sa nekim da podelim reči i prijatne teme-sagovornik kuka i ni ne sluša me
-kažem da mi je baš divan svaki porodičan dan-usledi tirada kuknjave na muža, decu, ženu, komšije, prijatelje, po modelu jadan, jadna ja
  Mogla bih još da nabrajam al ne bih, sigurno imate i sami viziju kako bi proširili spisak, sem da niste i sami čitač, energetski vampir, pa su vam sve ove opaske poznate al kao sopstvene reči. U tom slučaju srećno.
  Ja ipak biram sklad u umu, srcu i telu i baš se radujem svakom svom uspehu, i neuspehu i smehu i suzama, i zarađenom i poklonjenom jer znam da sve to što ja imam i sve to što sebi pružam mogu i da dam i da razmenim, al i ne dam kad mi otimaju ono što sam sama izabrala.
  Moj izbor je uspeh, sreća, zdravlje, i savršeno me mimoilazi sve što počinje sa "ne"-nezdravlje, odnosno bolest, neuspeh, nesreća odnosno tuga....
  Ko god pokuša time da me zarazi samo nek se seti šta dajemo to nam se i vraća.
  Šaljem vam mir, ljubav i zdravlje. Sutra je ponedeljak i radujte se današnjem danu i ne kukajte zbog još jedne divne radne nedelje.

CRNA OVCA

  Večeras, dok sam vozila iz Valjeva za Beograd , razmišljala sam koliko se danas ne trpi ljudska RAZLIČITOST I POSEBNOST.
  Ne znam tačno šta me navelo da razmišljam o tome, verovatno jučerašnji dan i Kacina ekskurzija.
Kaća je poželela da ide sa bivšim razredom na ekskurziju i želja joj se ostvarila.Bilo je to veliko oduševljenje, ne mogu naći prave reči kojim bi opisala ta ozarena dečja lica, bez trunke ičega veštačkog.
Kad smo dete srcem gledamo svet.I ništa nam ne smeta, prihvatamo stvarnost s radošću. Onda se umešaju "pametni"matori da nam saseku krila.
  Pričam isključivo u svoje ime, jer nekako su i meni sasekli krila al sreća pa sam maštala o letenju i izrasla su mi opet.
  Ko kaže šta je ispravno i društveno prihvatljivo, ko to utvrdjuje i normira.Pa zar nije deo sopstvenog rasta moć u samom sebi da volite nekog i kad nije po onom što je meni normalno.
  Naročito je to izraženo u porodicama, društvo manje više, ono može i da se bira.Dovoljno je da niste isti po nečemu sa većinom članova porodice i odmah vas il pokušaju da ukalupe il odbace kao "neprilagodjenog", a kad ste mladi možda vas i kod psihologa pošalju.
  Lezi na vreme, ustani na vreme, obrok u tačno vreme, jedi sladoled samo leti, kupi nešto što je pristojno da nosiš u skladu sa godinama i zanimanjem, nadji momka, nadji devojku iz dobre familije, svadba sa što više gostiju da se pokloni vrate, šišaj se normalno, ako si muško na kratko, upiši školu perspektivnu i što vidjeniju, isto važi i za izbor lekara, drugara, kumova, itd.jer nikad ne znaš ko ce da ti zatreba. ..
  A šta ako ti nekom zatrebaš a nemoćan si jer su ti iscrpeli poslednji atom snage, jer imaš možda sad već i svoju decu a tobom i dalje upravljaju mama i tata jer je normalno da si normalan i da ćeš generacijski manir da budeš robot i marioneta preneti i na generacije koje dolaze.U suprotnom si CRNA OVCA porodice a društva i nemaš, samo sopstveno nezadovoljstvo.
  Ko je kriv? Niko nije kriv jer je radio i učio onako kako je najbolje znao, al je kriv ako nastavi da tone a ima izbor i da sebi da krila i poleti il peraja pa da pliva.Tu je ta različitost, hodati nogama il hodati nogama, leteti krilima i plivati perajima i voleti sebe zbog svoje različitosti.