(NE)RAZUMEVANJE

  Ne znam da li je pohvalno ili je za kritiku,al ja nikako ne volim da kuvam. Nekako mi je to gubljenje vremena, Nikad nisam nalazila smisao u tome da isprljam šerpe, utrošim veliku ili malu količinu vremena u kuhinji, da bi za manje od pola sata uživanja u hrani, sve nestalo i tanjiri ostali zaprljani, a ja ponovo u kuhinji perući tragove svog truda.
   Verovatno se pitate kakve to sad veze ima sa RAZUMEVANJEM...e pa mogu da vam objasnim ali ne mogu da razumem umesto vas. Hoćete me osuditi zbog toga, ili ćete klimati glavom s razumevanjem. Od koga to zavisi, od mene koja ću pokušavati da se pravdam,da branim svoje razloge, ili samo od vas. Zavisiće samo od onoga što vi mislite o toj radnji, o mom postupku, od onoga što u vama budi tema priče. Hoću li ja biti loša majka, loša žena, loša osoba, koje bi sve etikete mogla da dobijem, a možda ću biti za nekog heroj, emancipovana žena, neko ko je javno priznao da nešto ne voli....Šta god i kakvu god da sam etiketu dobila o sebi, čak i da sam je sama samoj sebi zalepila, ona apsolutno ništa ne govori o meni kao osobi. Kuvanje je radnja koju ja nerado radim, moj postupak, odvojen od moje ličnosti i apsolutno ne govori ništa o meni kao osobi.
   PONAŠANJE NEKE OSOBE NIJE TO ŠTO ONA JESTE.
Prvi put kada sam čula ovaj AKSIOM, nisam se baš složila sa njim, kako sam rasla i razvijala se shvatila sam koliko sam gubila energije i ljudi i vremena samo zbog toga što sam ih karakterisala na osnovu njihovog ponašanja, nisam ih gledala kao osobe koje rade najbolje što umeju u tom trenutku. Koga je to koštalo- samo mene je koštalo. Jesu li se ti ljudi promenili zato što sam ja mislila da treba da promene ponašanje, jesu li me razumeli zbog čega želim da njihovo ponašanje bude po meni odgovarajuće-neki jesu, neki nisu, što opet ne znači da sam ja dobro objašnjavala, već samo znači da su oni sami tako hteli ili nisu hteli.
  Prihvatajući osobu onakvu kakva jeste u datom trenutku, ne osudjujući ili odobravajući njeno ponašanje, već sagledavajući nju kao celokupnu ličnost, takvu kakva je prihvatamo je ili se okrećemo i odlazimo.
Nema potrebe da nam se svi svidjaju, ali onda nema potrebe ni da se mi svima svidjamo.To znači da smo prihvatili sebe, da volimo sebe, da nam je balans uma, tela i duha životno opredeljenje.Kao takvi zračimo isto to-ljubav, ljubav, ljubav......
  Ako bude potrebno mogu i da vam objasnim kako se savija sarma, znam ja i to, ne volim ali znam i spremam je.To mogu, samo da vam objasnim, ali ne mogu umesto vas da razumem, vi ćete imati svoj način razumevanja , i to je ono što vas čini jedinstvenim u Univerzumu.