"Ne postoji loše vreme, samo pogrešan izbor garderobe za taj dan!"
Uopšte mi nije imala smisla ova rečenica kada sam je prvi put čula. Pomislila sam da ju je smislio neko zaludan, ko eto tako sedi i smišlja, filozofira, soli pamet, kako bre ne postoji loše vreme, a ova kiša, a blato, a hladnoća, pa 40 stepeni ....Šta tu ima dobro???
Prođoše godine u mom opiranju prihvatanja ove ideje, i kao da sam tražila svaki pogodan momenat da dokažem da je "vreme loše", čak i kada su vremenski uslovi "pogodni za sve".
Lakše je meni bilo da okrivim vreme, nego da kažem da je meni "loše", jer vreme je takvo kakvo je a moj izbor je kako ću da ga doživim.
Čudesna su ta naša uverenja, korisna i manje korisna, ali su toliko naša i toliko deo nas, da kada nam ih neko dirne, kao da nam je prst u oko zabio.
Loša država, loše vreme, loše društvo, i komsinica je baš alapača, a tek ona rodjaka baksuz....I tako u nedogled možemo okriviti gene, roditelje, vreme, mesto....
Radila sam i ja to, najzanimljivije što mi nije bilo bolje posle, a uverenja su ostajala ista.
Pa kad radiš nešto na isti način a ne dobijaš željeni rezultat, promeniš način.
I nije mi bilo lako dok sam radila na promeni svojih uverenja, puno puta sam htela nazad u svoju poznatu zonu ali sam znala da ako ne učinim promenu imaću isti rezultat.Cena uspeha bila je veća od cene koju sam plaćala svojim nezadovoljstvom i bez obzira što je bila veća ja sam htela da je platim, da bi mi svako vreme bilo DOBRO VREME.
Danas i kad kišobran nosim i kad čizme oblačim ili se sunčam znam da je vreme takvo kakvo je a moj izbor kako ću da ga doživim, osetim, vidim, koju ću pesmu da čujem.
Zar ne?
Uopšte mi nije imala smisla ova rečenica kada sam je prvi put čula. Pomislila sam da ju je smislio neko zaludan, ko eto tako sedi i smišlja, filozofira, soli pamet, kako bre ne postoji loše vreme, a ova kiša, a blato, a hladnoća, pa 40 stepeni ....Šta tu ima dobro???
Prođoše godine u mom opiranju prihvatanja ove ideje, i kao da sam tražila svaki pogodan momenat da dokažem da je "vreme loše", čak i kada su vremenski uslovi "pogodni za sve".
Lakše je meni bilo da okrivim vreme, nego da kažem da je meni "loše", jer vreme je takvo kakvo je a moj izbor je kako ću da ga doživim.
Čudesna su ta naša uverenja, korisna i manje korisna, ali su toliko naša i toliko deo nas, da kada nam ih neko dirne, kao da nam je prst u oko zabio.
Loša država, loše vreme, loše društvo, i komsinica je baš alapača, a tek ona rodjaka baksuz....I tako u nedogled možemo okriviti gene, roditelje, vreme, mesto....
Radila sam i ja to, najzanimljivije što mi nije bilo bolje posle, a uverenja su ostajala ista.
Pa kad radiš nešto na isti način a ne dobijaš željeni rezultat, promeniš način.
I nije mi bilo lako dok sam radila na promeni svojih uverenja, puno puta sam htela nazad u svoju poznatu zonu ali sam znala da ako ne učinim promenu imaću isti rezultat.Cena uspeha bila je veća od cene koju sam plaćala svojim nezadovoljstvom i bez obzira što je bila veća ja sam htela da je platim, da bi mi svako vreme bilo DOBRO VREME.
Danas i kad kišobran nosim i kad čizme oblačim ili se sunčam znam da je vreme takvo kakvo je a moj izbor kako ću da ga doživim, osetim, vidim, koju ću pesmu da čujem.
Zar ne?
Нема коментара:
Постави коментар