Imam i ja tako dane koji mi nisu baš po "volji", kada nije sve po mojoj želji, i ti dani kad prodju kad postanu deo moje prošlosti, sete me na to da sam iz njih puno toga naučila.
Kada mi nije nešto po volji i kada treba da činim "ustupke", što me ranije dovodilo malo je reći do ludila, porazgovaram malo sa svojom dušom.
Jednom prilikom u takvom razgovoru o tome kako sam ja ispravna a tamo neko neznalica, duša mi je rekla:"Kome činiš ustupak? Samoj sebi činiš da se osećaš ili ne osećaš dobro, to što si popustila, to što ti zoveš linijom manjeg otpora ili činjenjem, ustvari je tvoja dobit.Izabrala si da budeš srećna, da zračiš time i da na taj način i druge osvetljavaš, naročito te sa kojima si se "borila".Nastavi svoj put i izbor da budeš srećna i svetla i takvo će i tvoje okruženje biti.Onda ćeš umesto "tih dana"uvek moći da imaš dane kakve želiš. "
I bila je upravu a i u isto vreme srećna.Znate shvatila sam a možda će i vama to imati smisla da kada mi na primer kod nekog nešto smeta imam dve opcije:
-da pokušam tog nekog da menjam, da se zbog toga stalno svadjamo, da taj neko pruža otpor a onda ja napadam i obrnuto, da zbog toga budem jako iscrpljena i bez energije, bez sna i ideje, bez volje i bolesna, sa puno mračnog u glavi.
Ili:
- da doživim tog nekog kao sebe, kao ljubav, kao svetlosno , božije biće, kao nekog ko ima svoj svet, njemu jedini ispravan a meni i ne mora da se svidja.Taj neko diše vazduh kao i ja, potiče od istog od čega i ja, ima svoje želje, snove...Odakle mi pravo da ih rušim. ..Ako volim sebe volim i tog nekog takvog kakav je bez očekivanja, da ću dobiti nešto, da mora da me učini srećnom, da mora ovo ili ono za mene ili zbog mene....
Pa ja sve to već imam, jedino što mogu da dajem i razmenjujem ali ne i da otimam i očekujem.
Eto tako moja duša podučava,hvala joj.
Нема коментара:
Постави коментар