UČITELJI

  Sve ja znam i šta ima ko da me savetuje i uči, uradiću kako mislim da treba. Ali šta ću posle, ako ne uspem, ako mi je pravac pogrešan bio...Pa nisam valjda luda da okrivim sebe?! Možda mi je bolje da poslušam savet i ako i ne uspem nisam ja kriva već taj koji me je savetovao...
  Jeste li čuli nekada ovakvu priču, sigurna sam da jeste, a možda ste je i izgovorili?! Ja jesam, davno, dok još nisam znala šta znači biti učitelj i učenik.
  Moj je put, moj lični izbor kuda ću da krenem, koja vrata da otvorim a koja da zatvorim. Slažete li se? A šta da radim kad ne znam kuda, kako, kada, s kim?
  Naravno da mi se dešava još uvek iako sam učitelj, pa ne znači to da sam bolje i više od bilo koga, samo znači da sam možda malo ranije izabrala. Šta radim kada sam takva-pozovem svoje učitelje da mi pomognu. Oni, kao ni ja svojim učenicima, ne daju mi savet. Oni znaju da slušaju, da pitaju, da me pitanjima probude i navedu na akciju, da sama nadjem odgovor i rešenje.
Nije li to fantastično, daju vetar u ledja.
  Volim obe uloge i UČITELJA I UČENIKA, prva mi daje ljubav, zadovoljstvo, da znam način da budem deo nečijeg uspeha, druga mi takodje daje ljubav i zadovoljstvo, što su učitelji deo mog uspeha. Velika razmena energije, a u biti svega je ljubav, univerzalni pokretač za lični rast i razvoj.
  Do nekog sledećeg učenja, volim vas sve.